„Вештачка интелигенција (ВИ) или машинска интелигенција је способност компјутерских програма и робота да опонашају природну интелигенцију људи и других животиња, првенствено когнитивне функције као што су способност учења ствари из претходног искуства, разумевања природног језика, решавања проблема, планирање редоследа радњи и генерализовање.”
(Извор: Википедија, Гуглов превод са шведског.)
Управо сам прочитао деци причу о Аладину и чаробној лампи. Одолео сам искушењу да ме деца успавају. Сео сам на балкон и почео да разбирам по мислима, са намером да средим немир у глави након посете музеју.
Чудан је Месец ове августовске ноћи. Златно-пиргаво јаје израња из ниских облака. Истих оних облака који су читав дан решетали град ситном кишом. Ено их сад, тамо негде изнад Балтика, пуне се муницијом и труде се да сакрију Месец.
А Месец?
Жури, да се отме. Да се посвађа, са хоризонтом, облаком и са мном. Немо се расправљамо:
- Нисам ја јаје, ја сам лопта.
- Окани ме се Месече! Знам ја врло добро шта си ти! Ти си само једна најобичнија непотпуна бронзана кугла која левитира испод десне шаке статуе од нерђајућег челика. Љубоморно позираш да си земаљска кугла. Како се издижеш све више бледиш! Дошао си да ту останеш. Баш као и та статуа и тај који је створио…
* * *
Био сам данас у Техничком музеју у Штокхолму са женом и децом. Искуство дијаметрално другачије од посете музеју Прадо у Мадриду и вибрација са Гојиним духом. Од посете нисам имао никаква лична очекивања. Деца су радила, ама, баш све што су хтела. Додуше, зато смо и отишли. Да сам хтео, не бих могао да прочитам једну реченицу без да ме неко не повуче за рукав, да изискује моју апсолутну пажњу у сваком датом тренутку.
- Види ме како штипкам, види ме како пипкам, види став на шаке, гладна сам, пишки ми се…
- „…ајде ти да носиш мало Сузану“, рекох у себи.
Обишли смо разне поставке – од екологије и решења за очување животне средине, преко развоја аутомобилизма, све до поставке развоја телефона. Ериксону и Нокии хвала за смартфон, па сам могао да усликам то што ме је интересовало. Најбржи и најефикаснији начин да похватам и даље проучим то што ме интересује, након бајке за лаку ноћ.
Деца ће вероватно сањати о томе шта их је највише фасцинирало у музеју:
- Сто са металном куглицом у средини. Са обе кратке стране стола по столица. Из стола кабл са траком за главу са сензорима за мерење можданих таласа. Игра се своди на то да силом концентрације помериш куглицу ка противнику. Ко одгура куглицу до противника је победио. Неизмерна срећа кад деца победе родитеље који су се и потрудили.
- Врхунац посете су ипак били фиксни ротациони телефони и телефони са тастерима. Оно кад окренеш плочу са бројевима па зазвони телефон на другој страни. Неограничена фасцинација!
Питам се како ли ће тек да реагују пред загонетком аудио касете и дрвене оловке?
Мушкарац, 40 година, неутралан, помало тужан
Случајно смо залутали у део посвећен вештачкој интелигенцији, која није ни вештачка, ни интелигенција. За сад.
Технолози и научници су дали вештачкој интелигенцији задатак да протумачи и креира шуму. Вештачка интелигенција (ВИ) је дизајнирала нову врсту шуме, без додатног мешања човека. Након тога је робот тј. 3Д-штампач направио ту шуму од дрвета и кукурузног скроба. С обзирома да је прва таква креација своје врсте, резултат је фасцинантан и шума је изгледала као нека ванземаљска шума из сај-фај стрипова.
Кад смо изашли из „шуме“ дошли смо до пар екрана. Технологија очитавања лица ми је прочитала тренутно стање боље него било ко. Не само површину лица већ и покушај да на основу израза лица продре дубље, до осећања. На екрану је писало: „Мушкарац, 40 година, неутралан, помало тужан“. И даље сам забезекнут.
Даље су нас чекала егзистенцијална и етичка питања. Кад би могао, да ли би модификовао своје тело да те учини бржим, јачим, „бољим“? Не мислим само на генетске модификације себе и будућих потомака – у смислу промене ДНК-а да би одстранили неке наследне болести. Не мислим ни на клиначке модификације типа „дуже, дебље, тање, узаније, шире“, тога чиме те је генетска лутрија наградила. Све то може да ти ремонтира мало бољи пластични хирург.
Мислим на мало софистицираније модификације. Да ли би уградио екстра око негде на телу? Ја бих можда додао екстра око на потиљку, а на ова два ока која имам бих побољшао вид на нормалан, додао екстра опцију да попут птица видим ултраљубичасте боје и имам ноћну визију, али да могу да палим и гасим кад хоћу. Да ли би уградио мултифункционалну протезу која функционише као екстра рука, отварач за конзерве, мачета, ласер?
Људи иза завесе
Шетамо даље али деца су већ на резерви, енергија им полако догорева, имам још 5-10 минута максимално пре краха. И тада долазимо до раскрснице – наставити право до излаза па у потрагу за храном, или завирити иза плишане завесе одакле су допирали гласови.
Чаробњак из Оза на десном рамену ми је шапутао да не обраћам пажњу на човека иза завесе. Срећом сам се оглушио о наређење, па и по цену омањег хаоса који је вребао. Завирио сам иза плишане завесе и закорачао у просторију у којој је била зидна пројекција женског андроида који је морфирао из једног лика у други. Из звучника се на свака пар минута понављао унутрашњи дијалог креиран вештачком интелигенцијом. Слушао сам разговор између „човека“ – скептика у вештачку интелигенцију и „себе“ – вештачке интелигенције која је добила задатак да направи унутрашњи дијалог где се аргументује за и против развоја исте. Застрашујуће. Импресивно.
Деца почињу благо да лудују, жена већ благо алудира да би требали да кренемо, ја у благом делиријуму. Рубикон иза мене је већ увелико носио коцку низводно. Закорачио сам даље у следећу, последњу просторију изложбе.
На сред просторије импозантна, бљештава статуа. Иначе, пљунути Т-1000 из Терминатора 2 кад је у стању течног метала. Испод десне шаке статуе од нерђајућег челика левитира бронзана кугла која представља планету Земљу. Не знам шта гледам. Да ли гледам у статуу која има контролу над планетом, да је држи у шаци или да је као неко божанство, чува?
Шта год експресија приказивала на дубљем нивоу, на површини сам гледао у прву статуу на свету креирану од стране вештачке интелигенције.
У претходној просторији деца се свађају и неко је већ почео да плаче.
- Добро је, ’ајде, идемо, готово. Шта хоћете да ручкате?
ВИ-уметник 2023
ВИ-уметник се састоји од многих различитих програма од којих су најважнија три:
- Дал-и (Dall-e) – разуме језик и буквално тумачи инструкције.
- Мидџурни (Midjourney) – уметнички настројен са разумевањем за осећаје, боје, уметнички стил и композицију.
- Стејбл дифјужн (Stable Diffusion) – такозвани опен соурс или отворени извор који може да се комбинује са другим програмима.
Наручилац посла, Сандвик (међународни индустријски концерн који се, између осталог, бави производњом напредних специјалних легура и легура од нерђајућег челика) је уз помоћ ВИ дао да се направи скулптура човека тако да носи стил и технику пет историјски познатих уметника.
Дакле, „ВИ-уметник“ је инспирисан:
- Микеланђелом – телесно држање и пропорције,
- Роденом – мускулатура и промишљеност,
- Севиџом – културни и етнички елементи,
- Колвицом – осећај патње,
- Такамуром – реализам и богатство детаља.
И вуала!
Нешто слично се никад раније није урадило.
Питања и одговори из чаробне лампе
Дакле пар (егзистенцијалних?) питања:
- Да ли креације ВИ могу да се зову уметност?
- Да ли вештачка интелигенција може бити креативна?
- Да ли је за уметност потребна свест, душа?
Овако постављена питања немају коначан одговор и воде до још питања. Данас постоји прегршт поља и алата где нам вештачка интелигенција помаже у свакодневном животу. Од стварања слика, текстова и идеја до побољшавања вожње у модерним аутомобилима или бржег доношења одлука у различитим занимањима.
Још питања:
- Да ли нам ВИ може помоћи да покренемо наше сопствене креативне способности?
- Да ли такво покретање, умањује вредност и оригиналност наше креације?
- Да ли су дела ВИ уметност или креативност? Постоји ли разлика?
Можда одговор заправо и није потребан, а питање је и да ли коначан одговор као концепт уопште постоји.
Када се чаробна лампа једном протрља и дух из ње изађе трљаоц добије три жеље. Након те три жеље трљаоц не може више ништа да пожели. Мислим да људска историја не памти да смо икад успели да вратимо иновацију, тј. духа, назад у чаробну лампу. Оно што изађе из лампе је изашло и ту је док га не замени нешто другачије, новије, боље(?). Као они телефони из поставке. По логици поменуте бајке, човечанство има ограничену могућност да вештачку интелигенцију искористи за добро. Пошто смо још у раној фази развоја ВИ, треба вредновати решења која нуди али и мудро је искористити – што је лакше рећи него учинити.
Да ствар буде још гора, не треба заборавити да је човечанство експерт у коришћењу иновација за зло, или бар за лични интерес. Иначе блиски рођаци. Упореди са цепањем језгра атома (физија), проналаском динамита итд. По неписаном правилу су министарства одбране и лични капиталистички интереси најбржи да се лате иновација и направе много срања. Кад се похватају размере срања који его, престиж и похлепа могу да направе од иновације, онда се човечанство сети да регулатива и контрола и нису тако лоше ствари. Дакле, ако је истина да се историја понавља, очекујем да ће нерегулисан развој ВИ да направи пуно штете у почетку, а после ћемо као да почнемо да вадимо трње. Само постоји ризик да за вађење буде касно.
Дакле, стојимо на прагу да неки геније протрља чаробну лампу и ослободи духа, то јест, пожели да дух буде интелигентнији од нас. Другом речју, правимо нешто са потенцијалом да само себе може да поправи, „побољша“, без додатног мешања човека. Баш као што прави шуму или статуе. Игнорисање вештачке интелигенције неће вратити духа у чаробну лампу. Можда је за сад ипак важније да се о томе дискутује и прича. Наше дискусије и приче трају много дуго, еволуција човека траје још дуже. Еволуција ВИ, у поређењу са еволуцијом човека, иде светлосном брзином. Значи, требамо само мало да успоримо, да не изгубимо тоталну контролу над моћним духом. У противном велики је ризик да дух и Аладин могу заменити места.
Било како било, исправније је поставити веће питање, а одговор на веће питање долази из (не)очекиваног правца. Прича са духом из чаробне лампе треба, и у случају вештачке интелигенције, да нам послужи као подсетник да не требамо зависити превише на спољне изворе среће и задовољства. Ипак, треба неговати изворе које постоје унутар нас самих, без обзира на иновације и будућа техничка решења. Једино тако можемо о(п)стати слободни као Аладин.